Bezbednost mladih u savremenom društvu je na vrlo zabrinjavajućem nivou, ne samo na internetu (što je tema koja je u poslednje vreme najzastupljenija), nego i u svim ostalim prostorima, u školi, među vršnjacima, u saobraćaju. Savremeno društveno uređenje nažalost ni roditeljima, usled borbe za egzistenciju, ne ostavlja uvek dovoljno vremena da se na kvalitetan način staraju o bezbednosti dece i mladih u vidu podizanja svesti i informisanja, što ih u krajnjoj liniji ostavlja podložnim različitim opasnostima. Šta više, budući da se različite „moderne“ pretnje po bezbednost stalno pojavljuju, znanje roditelja takođe nije dovoljno da bi bili sigurni da su decu dovoljno pripremili za aktivno učešće u društvu, a svedoci smo, gotovo na dnevnom nivou da se uzrasna granica za činjenje različitih nasilnih i diskriminatornih ponašanja konstantno smanjuje, te tako imamo pojavu teških oblika diskriminacije po različitim osnovama već u predškolskom uzrastu, a počinioce najtežih krivičnih dela na donjoj starosnoj granici za krivičnu odgovornost. Istraživanja pokazuju da se dve trećine mladih susrelo sa nekim vidom diskriminacije ili nasilja, što je poražavajući podatak.
Iako su i u svetu rađene brojne studije koje su se bavile uzrocima porasta nasilja u društvu, odgovor nije jednostavan, a rešenje je jako daleko. Teška ekonomska situacija, komplikovano stanje u obrazovnom sistemu, nezaposlenost, zajedno sa brzim tempom života, brojnim negativnim trendovima koji dolaze iz sveta, neizvesnost svakodnevice i nedostatak adekvatne podrške u porodici i zajednici, samo su neki od izazova koji doprinose porastu negativnih oblika ponašanja među decom i mladima, a samim tim i brojem žrtvara različitih oblika nasilja. Najveći broj žrtava po pravilu pripada ranjivim kategorijama stanovništva, deci i ženama.
Analiza sprovođenja akcionih planova za mlade takođe ukazuje na rastući trend broja mladih koji su svedočili određenom fizičkom ili verbalnom nasilju i netoleranciji, dok broj mladih koji su bili žrtve nasilja/netolerancije stagnira. Istraživanja takođe pokazuju da svega oko 3% mladih prosečno na godišnjem nivou učestvuje u nekom od programa koji promoviše toleranciju, razumevanje i antidiskriminaciju, većinom oni starosti do 25 godina i iz Istočne i Južne Srbije.
Ono što je pozitivno u ovom domenu jeste da raste broj mladih koju su prijavili nadležnim organima ove slučajeve nasilja/netolerancije. U Nacionalnoj strategiji za mlade od 2015-2025 godine je navedeno da je, kada se razmatra pitanje bezbednosti mladih kao posebne društvene grupe, neophodno uvažiti specifičnosti ove grupe i na polju pretnji kojima su izloženi i na polju vrednosti koje je potrebno zaštititi, a samim tim i na načinu na koji se može postići njihova bezbednost. Iako postoje brojni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje, na koje kao pojedinci i grupe ne možemo da utičemo, ono za šta imamo kapacitet i mogućnosti jeste da bar jednom delu dece i mladih, kategorija koje predstvljaju srž budućnosti društva, prenesemo znanja koja posedujemo, čime ćemo ih učiniti spremnijim da prepoznaju, izbegavaju i sankcionišu različite negativna ponašanja. Samo na taj način, preventivnim delovanjem i kontinuirano, možemo društvo na duže staze učiniti tolerantnijim i otpornijim na različite rizike i pretnje po bezbednost i blagostanje, makar kada su najranjivije kategorije u pitanju.
